Poslovne vesti - Srbija

Od nosioca stabilnosti naftnog tržišta do kompanije povišenog rizika

Faktički od pandemijske 2020. godine, čemu je najviše doprinela upravo kontinuirana pretnja sankcijama SAD.

Budući da je poslovanje NIS-a do uvođenja sankcija podrazumevalo redovna visoka ulaganja poput preuzimanja „Petrohemije”, ili finansiranja duboke prerade u pančevačkoj rafineriji, a da se dobar deo tih investicija finansira iz kredita, postavlja se pitanje šta i kako dalje, jer je finansiranje banaka stranim kapitalom izuzetno otežano. Upravo je to razlog da kompanija diversifikuje izvore finansiranja emisijom korporativnih obveznica, navode i u brokerskoj kući „Momentum”.

Budući da NIS od pandemije virusa korona ima umereni nivo zaduženosti, postavlja se pitanje koliko će moći još da pliva s glavom iznad vode. Koliko će mu ovakvo odlaganje sankcija „na kašičicu” pomoći ili odmoći da nastavi da posluje, puni budžet Srbije (nekada je to bilo i 14 odsto republičke kase), a nema najava da bi ove mere mogle biti ukinute pre okončanja rata u Ukrajini.

Nenad Gujaničić, broker u brokerskoj kući „Momentum”, komentarišući situaciju kaže za „Politiku” da su i pad cene sirove nafte za 15 odsto, efekat skupih zaliha, kao i negativan finansijski rezultat „Petrohemije” razlog lošeg stanja u NIS-u.

– NIS su već u prvom tromesečju napustili pojedini krupni klijenti, a naturalni promet je ubrzao pad u drugom tromesečju. U prvih šest meseci pad prometa naftnih derivata bio je osam odsto, dok je u prva tri meseca smanjenje iznosilo četiri odsto. Kada je u pitanju profitabilnost u prvih šest meseci, EBITDA pokazatelj je više nego prepolovljen na 10,2 milijarde dinara, dok je neto gubitak iznosio 3,6 milijardi dinara u odnosu na prošlogodišnju dobit od 5,3 milijarde dinara – ističe on.

Posmatrano po segmentima, ponovo je „Petrohemija” pretrpela veliki gubitak do 4,7 milijardi dinara, dok su prerada i marketing registrovali minus od 6,4 milijarde dinara. Segment istraživanja i proizvodnje doneo je profit od 7,5 milijardi dinara, što je znatno slabije od prošlogodišnjih 12,1 milijardu dinara.

– Nema sumnje da NIS može da izdrži aktuelne uslove poslovanja duže vreme, ali je činjenica da će nastaviti da trpi ukoliko se okolnosti ne promene. NIS je u prvih šest meseci sveo kapitalna ulaganja na 12,4 milijarde dinara, najvećim delom u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa. Očito da će kapitalna ulaganja ove godine, usled aktuelnih okolnosti, biti na znatno nižem nivou u odnosu na prošle dve godine kada se kretao okvirno u rasponu 40–50 milijardi dinara, što će imati negativne efekte i na druge učesnike u privredi – ističe Gujaničić.

Prof. Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave i osnivač Evrosfere, kaže da ovakva odluka američke administracije uskraćuje mogućnost dugoročnog planiranja, otvara ozbiljna pitanja o sudbini same kompanije, ali i o energetskoj i ekonomskoj bezbednosti Srbije.

– Iako je NIS tokom prethodnih decenija bio nosilac stabilnosti naftnog tržišta, sada se nalazi u zoni povišenog rizika. Političke neizvesnosti, kako tvrde iz same kompanije, prerasle su u poslovne gubitke – i to bez krivice Srbije. Više bi, ipak, značilo da javnost od uprave NIS-a, umesto šturih PR saopštenja, dobije konkretne i pravovremene informacije o tome šta građani, privreda i budžet, ali i zaposleni u toj kompaniji mogu očekivati ukoliko sankcije zaista počnu da se primenjuju – kaže Rabrenović.

– Nije s druge strane jasno kako je moguće da firma koja već 17 godina eksploatiše naftu iz srpske zemlje plaća rudnu rentu od tri do sedam odsto, a ujedno ima monopol u preradi i više od 60 odsto maloprodajnog tržišta, beleži gubitke. Uz uvažavanje teške geopolitičke situacije, ostaje da se vidi koliko je zapravo efikasan interni menadžment. Da li su sve investicije bile opravdane i pažljivo tempirane? Da li je kredit od 550 miliona evra zaista bio nužan – i ko je o tome doneo odluku u ime svih suvlasnika, uključujući i Republiku Srbiju – kaže Rabrenović.

– Sankcije koje se odlažu mesec za mesec proizvode hroničnu neizvesnost. Klijenti se postepeno povlače, dobavljači postaju oprezni, a veliki kupci prelaze kod konkurencije. Ako dođe do pune primene sankcija, mora se znati – postoji li plan B unutar same kompanije. Srbija, s druge strane, ne sme ulaziti u „avanturu” kršenja sankcija – ističe.

Na pitanje ima li rešenja, kaže da je ono u partnerskom odnosu sa SAD, s kojima već imamo Sporazum o energetskoj saradnji, ali i u konstruktivnom dijalogu sa Rusijom, koja insistira na očuvanju uticaja u energetskom sektoru regiona, iako je on znatno oslabljen širom Evrope.

– Pitanje je može li Srbija danas, za novac sličan onom iz 2008. godine, kupiti u Rusiji ili drugoj zemlji sličnu kompaniju – sa rezervama sirove nafte, velikom preradnom infrastrukturom i stotinama benzinskih stanica. Ako ne može – a verovatno ne može – onda je logično da očekuje racionalniji i prijateljski odnos većinskog vlasnika prema državi domaćinu – kaže Rabrenović.

Upitan da li je sve ovo što se dešava uvod u urušavanje NIS-a, kako upozorava direktor Bajatović, kaže da ako jeste, onda država mora reagovati – institucionalno i sa pažljivo pripremljenim scenarijima.

– Odnosi sa Rusijom ostaju važni, ali nijedna prijateljska veza ne može biti opravdanje za ekonomsku neprozirnost, zavisnost ili strategijsku naivnost. Srbija ima pravo da se štiti – kao što to čine u međusobnim odnosima i najčvršći partneri – kaže on.